Dinja

Dinja je izvanredan izvor vitamina A, jer sadrži puno koncentrisanog beta-karotina (provitamina A), koji se u našem telu konvertuje u ovaj korisni vitamin.

Redovna konzumacija dinja smanjuje rizik od nastanka katarakte u poznijem dobu, kao i od degeneracije mrežnjače. Istraživanja takođe ukazuju i da je vitamin A dobar antioksidans koji preventivno deluje protiv nastanka malignih promena. Vitamin A je takođe dobar za zdravlje pluća, pogotovo za zaštitu onih koji su izloženi duvanskom dimu (pasivni pušači), jer neutrališe delovanje benzopirena, koji na duži rok dovode do nagomilavanja tečnosti u plućima. Osim vitamina A, dinja je odlična izvor i vitamina C, važnog za imunitet i važnog antioksidansa.
Dinja takođe sadrži dosta kalijuma, pa deluje blago diuretički, a takođe je i dobar izbor vitamina B grupe – B6, B3 (nijacina), folata, kao dijetnih vlakana. Kombinacija vitamina B i dijetnih vlakana čini dinju veoma dobrom namirnicom koja uravnotežava metabolizam ugljenih hidrata i stabilizuje nivo šećera u krvi.

Šljiva

Posljednja istraživanja pokazuju da šljiva smanjuje „loš" holesterol, jača kosti, smanjuje neke faktore rizika raka debelog creva... Ona nije samo sladak uvod u jesen, već i pravi rudnik zdravlja.

Sočna i mirisna,  slatka, šljiva se jede prirodna, kao pekmez ili u kolačima. Ipak, treba je jesti umereno, zbog sorbitola i difenil-izatina, supstance poznate po svojim laksativnim dejstvima... O bilo kojoj vrsti da se radi, šljiva je niskokalorično voće. Valja je jesti najviše zbog njenih nutritivnih svojstava: vitamina C (5 do 8 mg na 100 g, zavisno o kojoj se vrsti radi), magnezijuma, gvozdja i kalcijuma, a naročito je treba uzimati zbog velike količine kalijuma (240 mg na 100g). Šljiva nam daje i vlakna u značajnim količinama (2 g na 100 g). Ali je ne treba  kombinovati s aspirinom zbog moguce alergije, jer ona u sebi sadrži salicilnu kiselinu.
Postoji više od 2 000 vrsta šljiva raznih boja (crne, crvene, bledo-ljubičaste, žute). Procenat antioksidansa u njima varira zavisno od vrste i mestu uzgoja. To voće konzumira se sveže ili suvo (takozvane suve šljive) ili čak kao sok od suvih šljiva. Suve šljive poznate su po svom laksativnom delovanju, sadrže takođe antioksidanse i gomilu vitamina i minerala.

Protiv holesterola i za čvrste kosti

Rezultati naucnih istraživanja, pokazuju da je konzumacija dvanaest šljiva dnevno kroz osam nedelja smanjila holesterol - LDL («los» holesterol) kod osoba koje su već imale hiperkolesterolemiju. S istim ciljem su se radila ispitivanja za sveukupni holesterol, ali nije se došlo do nekih značajnijih rezultata. Tek će nove studije na životinjama i ljudima omogućiti da se bolje utvrde sastojci koji se nalaze u svežoj i suvoj šljivi, a koji bi mogli imati veci učinak delovanje na smanjenje holesterola u krvi.

Jedna nedavna studija sprovedena na životinjama, pokazala je da konzumacija suvih šljiva povećava antioksidacijski kapacitet organizma i smanjuje neke faktore rizika raka debelog creva. Pokazalo se da su ekstrakti šljiva pomogli da se smanji razvijanje i inhibira proliferacija raznih kanceroznih stanica in vitro.

Neke studije su pokazale da se konzumacija suvih šljiva preventivno deluje na smanjenje gustoće kostiju (koja je između ostalog uzrokovana i zbog manjka hormona) kod životinja. Konzumacija suvih šljiva mogla bi takođe imati učinkovito delovanje i na zdravlje kostiju kod žena u menopauzi. S tim u vezi, jedna je studija pokazala da je svakodnevno uzimanje 100 g suvih šljiva (što je od prilike 12 suvih šljiva) kroz tri meseca znatno povećalo markere u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.

Piramida zdrave ishrane

Predstavljamo vam šest različitih kategorija namirnica od kojih se sastoji piramida zdrave ishrane i koje bi trebale da budu zastupljene u ishrani svaki dan. Umerenost i ravnoteža su krucijalni za kvalitet organizma i linije, a raznovrsna i zdrava hrana je upravo ono što nam pomaže u tome.

Fizička aktivnost:

Svakodnevna fizička aktivnost od 30 minuta više je nego poželjna u očuvanju zdravog duha i jačeg imuno sistema. Dakle, šetajte, izbegavajte lift, igrajte neki sport, vozite bicikl pored reke, a ukoliko vremenski uslovi to ne dozvoljavaju jednostavno upišite aerobik ili sve aktuelniju Zumbu.

Žitarice:

U ovu kategoriju spadaju namirnice poput hleba od žitarica sa celim zrnom, testenina, pirinač i sl. Žitarice je dozvoljeno konzumirati čak šest do jedanaest puta dnevno.

Povrće:

Poželjno je konzumirati dve do tri porcije u svežem ili kuvanom obliku. Izvorom energije smatra se povrće poput kukuruza ili krompira, kao i tamnozeleno lisnato povrće i ono crveno poput šargarepe.

Voće:

Dnevno se preporučuju dve do tri porcije voća, koje bi trebalo da bude raznoliko. Voće kao što su jabuke, šljive, pomorandže, borovnice ili grejpfrut zadovoljiće dnevne količine koje stručnjaci savetuju.

Meso i mahunarke:

Konzumirati meso sa niskim sadržajem masti. Dnevno se preporučuju dve porcije mesa, mesnih proizvoda i mahunarki. Obratite pažnju da se u ishrani nalaze namirnice koje sadrže visok nivo omega 3 masnih kiselina kao što je npr. riba (losos, haringa ili pastrmka).

Mlečni proizvodi:

Vredan izvor kalcijuma, koji nam je svakodnevno potreban za rast, razvoj i održavanje koštane mase. Konzumirati mleko i mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti.

Masti:

Pametno ograničite upotrebu zasićenih masnih kiselina. Inače, masti koje dolaze iz izvora hrane poput ribe, koštunjavih plodova i biljnih ulja predstavljaju prirodan izvor vitamina E i nezasićenih masnih kiselina, što znači da povoljno deluju na zdravlje.

Slatkiši:

Grickalice i slatkiši su jedni od najvećih neprijatelja vitke linije, zbog čega se i nalaze na samom vrhu piramide namirnica koje su najrizičnije za pojavu gojaznosti. Njihovo unošenje u organizam strogo ograničite.

Zdrava ishrana i ugijeni hidrati

"Ako zelis da budes
jak kao bik, hrani se njegovom hranom,
ali nemoj njega pojesti"

Edvard Nelson

Na osnovu preporuka SZO, zdrava ishrana treba da tezi:

1. Povecanju potrosnje slozenih ugljenih hidrata (do 70% unete energije).

Smanjenju potrosnje prostih, rafinisanih ugljenih hidrata 
(beli secer). Po mogucnosti, potpuno ih izbaciti. Trebalo bi, dakle, obilno koristiti:

· Zitance (psenica, jecam, ovas, raz, kukuruz, pirinac, proso) osnovni su izvori slozenih ugljenih hidrata (skrob). Na osnovu misljenja Svetske zdravstvene organizacije, upotreba zitarica 
(posebno ovsa) ima blagotvorno dejstvo kad su u pitanju dijabetes i ostali metabolicki poremecaji. Zitarice smanjuju rizik od dobijanja 
raka.

Zitarice treba ponovo da postanu osnova ljudske ishrane. Najveci
procenat energije trebalo bi da potice od njih. Ah, na zalost, na zapadu se ishrana sastoji od mesa, mIecnih proizvoda, konzervisane hrane i rafinisane industrijske hrane, U kojoj slozeni ugijeni hidrati nisu zastupijeni ni sa 50%. Nutricionisti savetuju obilnu upotrebu zitarica kako za dorucak (hleb, pahulijice, itd), tako i za rucak.

Integralne zitarice poseduju i klicu (bogatu vitaminima B i E i esencijalnim aminokiselinama) i opnu zrna ili mekinje (bogate biljnim viaknima).

Krtolasto povrce (krompir, slatki krompir) i mahunarke bogati su 
slozenim ugijenim hldratima (skrob) i takode predstavljaju znacajan irvor proteina velike bioloske vrednosti.

Tradicionalna zapadna lshrana zasnovana na mesu, mleku i mlecnim proizvodima, oskudeva u biljnim vlaknima (izmedu 3 i 10 grama dnevno). Medjutim, rezim ishrane ciju osnovu cine zitarice, povrce, mahunarke i voce, obezbeduje neophodne dnevne kolicine biljnih vlakana.

Upotrebu secera, torti, bombona, slatkih pica trebalo bi sto vise smanjiti. Upotreba belog secera obezbeduje nam energiju, ali nema nikakvu 
hranljivu vrednost. Donosi nam kalorije, ali ne i vitamine i minerale. Prema tome, beli secer nas osiromasuje za te supstance. Medutim,
smedji secer i med, a posebno vocni secer sadrze vitamine i minerale koji omogucuju da ih organizam potpuno iskoristi.

Biljna vlakna ( celuloza)

Biljna vlakna su vrsta ugljenih hidrata koja se ne apsorbuju (ne prelaze u krv) Organizam ne moze da ih koristi kao izvor energije. Sva uneta celuloza izbacuje se sa stolicom. Zbog toga joj doskora i nije pridavan veci fizioloski znacaj. Najnovija 
saznanja nam govore o velikoj vaznosti naoko nekorisnih vlakana: ona sluze kao cistaci u crevima, upijajuci sve otrove i odstranjujuci stetne supstance kao sto su zucne kiseline , koje prethode holesterolu.

Biljna vlakna se ispunjavaju vodom i na taj nacin im raste obim.
Ona olaksava izbacivanje stolice. Ako ihrana sadrzi malo biljnih vlakana, zato sto se ne uosi dovoljna kolicina integralnih zitarica i povrca, stolica je tvrda, suva , tako da je creva tesko izbacuju. Takvo stanje moze dovesti do hemoroida i raka debelogh creva.
Celuloza (biljna vlakna) iskjucivo je biljnog porekla. Nijedna namirnica zivotinjskog porekla (meso, riba, mleko, jaja) ne sadrzi celulozu. Iako nam ne obezbeduje energiju i ne prolazi kroz krvotok, ona je neophodna za zdravi, uravnotezeni rezim ishrane, posto nas stiti od konstipacije (zatvora) i snizava holesterol.