Breza

Ako se borite protiv suvišnih kilograma, iskoristite priliku da uberete mlade listove breze. Osim što je jedan od najboljih biljnih preparata za lečenje mokraćnih puteva, diuretik i antiseptik, čaj od mladih listova breze odličan je borac protiv suvišnih kilograma.
Usitnjene listove (30gr) prelijte sa litrom vrele vode i poklopite. posle 10 minuta procedite, dodajte tek malo sode bikarbone i pijte 3 šolje dnevno.

Dolazi Zima

Ren je jedan od najzdravijih začina – ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, a još od srednjeg veka koristi se kao lekovito sredstvo od koga mogu da se prave čajevi, sirupi, obloge.
Protiv upale sinusa:
Inhaliranje renom smanjuje bol, a sinusi se čiste od gripa. Zagrejte na vreloj ringli šerpu s renom. Skinite, sačekajte da se malo ohladi, prekrijte glavu peškirom i udišite isparenja pet do deset minuta.
Ren je odličan za čišcenje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za bolesti pluča, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva

Špageti od tikvica

Sastojci:

• 3 tikvice
• cherry paradajz –  dve šake
• svež bosiljak – jedna kašika
• čen belog luka
• limunov sok
• indijski orah – pola šolje
• himalajska so – jedna kašika
• biber
• cubar

Priprema:
Umak-pola solje indijskih oraha,kasika soka od limuna,kasika himalajske soli,beli luk,biber,cubar( slicno origanu) .Miksati dok se ne dobije kremasta masa.
Tikvice narendati na rezance i preliti umakom.
Prijatno!

Paradajz, saveznik zdravlja,lepote i mladosti

Zbog obilja likopena i vitamina C koji pobeduju slobodne radikale, strucnjaci paradajz (Solanum lycopersicum) nazivaju „hranom protiv starenja“, odnosno saveznikom lepote i mladosti.
Likopen, koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima i odgovoran za njegovu crvenu boju, održava tkiva mladim i elasticnim, a vitamin C kao antioksidans jaca imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.
Bori se i protiv slobodnih radikala štiteci kožu, zbog cega je za vreme suncanja poželjno jesti što više ovog povrca, a delotvoran je i u prevenciji tumora prostate.
Paradajz je bogat i belancevinama, beta-karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala ima gvožda, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora.
U zavidnim kolicinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim kolicinama sadrži i retke minerale – bakar, mangan, bor i kobalt.
Sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujuci kojima ima antioksidansno i antisepticno dejstvo, dobar je cistac organizma i diuretik, a pokazao je delotvornost i u lecenju cireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.
Za ova oboljenja najefikasnije su kriške paradajza koje se koriste kao obloge na bolnim mestima.
Takode, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Efikasan je i u lecenju bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuca mišica i ligamenata.
Na spisku bolesti cije lecenje paradajz pomaže su i katarakta oka, migrena, osteoporoza, povišeni holesterol, poremeceni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganuca, hipertireoza…
Zapravo, paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da bude sjajna prevencija od mnogih ozbiljnih bolesti.

Najdelotvorniji kao sok :

Istraživanja su pokazala da je paradajz najdelotvorniji kao sok, reguliše metabolizam, jaca otpornost i izbacuje suvišnu tecnost organizma.
Ukoliko nije slan snižava i krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujuci protiv malokrvnosti, reguliše varenje, a svoju efikasnost pokazao je i u lecenjeu bolesti jetre, pankreasa i reume. Sok od paradajza preporucuje se i kod premora, jer krepi i cisti organizam.
Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plucnih bolesti i bolesti mokracnih organa. Naucna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, pa na taj nacin sprecava trombozu, narocito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Inace, poznato je da dijabeticari imaju povecan rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti najcešci uzrocnik infarkta srca i mozga.
Zato se i preporucuje konzumiranje soka od paradajza, pri cemu treba umanjiti unos natrijuma. Srcani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne kolicine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima.
Podstice i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog cega je koristan anemicnim osobama i osobama obolelim od šecerne bolesti. Kada se sok od paradajza koristi kao lek, potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, povecajte dnevnu dozu.

Selen

SELEN- jak antioksidans.
Selen je esencijalni mineral koji se nalazi u tragovima u organizmu. Služi kao antioksidans, naročito u kombinaciji sa vitaminom E, tako što hvata tzv. slobodne radikale. Slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane i DNK, doprinose starenju i razvoju brojnih oboljenja srca, krvotoka, pa čak i kancera. Antioksidansi neutrališu efekat slobodnih radikala i doprinose sma
njenju oštećenja koja su nastala pod njihovim dejstvom.
Selen je potreban za funkcionisanje štitne žlezde, za imuni sistem. Naučnici su ustanovili da su ljudi sa niskim nivoom selena podložniji razvoju oboljenja. Istraživanje iz 2000. godine pokazalo je da je uzimanje 200mcg selena, svakodnevno tokom nekoliko godina, kod pacijenata sa rakom kože dovelo do povećanog razvoja dijabetesa. Dalja istraživanja su potrebna da razjasne ovaj efekat selena, ali je preporuka ne koristiti više selena nego što je propisano.
Ako ste zdravi i hranite se raznovrsno, trebalo bi da unosite dovoljno selena. Možete imati snižen nivo selena ako: pušite, konzumirate alkohol, koristite kontraceptivne pilule, imate problema sa apsorpcijom hrane.

Pivski kvasac i klica pšenice, beli luk, proizvodi od celog
zrna – integralni, suncokretovo seme su dobri izvori selena. Količina selena u hrani varira i zavisi od nivoa selena u zemlji gde su namirnice uzgajane.
Selen se uništava kada se namirnice obrađuju. Unošenjem raznovrsne hrane, neprerađene, najbolji je način da se unese dovoljno selena ishranom. Selen je čest sastojak multimineralnih-multivitaminskih preparata, antioksidativnih formula. U većini preparata se nalazi u formi selenometionina.

Značaj vode za nas

Ljudsko telo može da preživi bez vode između 8 i 14 dana, u zavisnosti od osobe kao i količine znojenja i mokrenja.
S druge strane, bez hrane možemo da izdržimo mnogo duže – skoro 8 nedelja u zavisnosti od vremenskih prilika, težine, i nivoa fizičke aktivnosti.
I voda i hrana su nam neophodni ali nedostatak vode drastičnije i brže deluje na naše telo. Ti podaci nisu neobični kad se uzme u obzir da nepune dve trećine našeg tela čini voda a neki vitalni organi poput mozga i pluća sadrže čak i veći procenat vode.
Često gubimo iz vida da organizam troši vodu i pri samom disanju. Zamislite, koliko potrebe našeg organizma tek rastu kad je toplo vreme i kad se znojimo! A kad osetimo žeđ, to znači da naš organizam već „pati“. Neki od najvažnijih simptoma dehidracije su suva usta, glavobolja, mučnina, nervoza, zamor, vrtoglavica a u težim oblicima može doći i do groznice kao i delirijuma.
Najčešći savet je da bi svakodnevno bilo dobro unositi preko 2 litre tečnosti. Ipak, svi smo različiti pa su nam i potrebe različite. Leti su naše potrebe osetno veće.
U svakom slučaju, za hidriranje organizma je voda prvi i najbolji izbor. Ona najviše prija našem organizmu. Ona nema kalorija ni šećera.
Zašto je važno dobro hidriranje? Spisak odgovora je poduži. Dobro hidriranje, prvenstveno vodom, pomaže u izbacivanju toksina, prenošenju nutritivnih supstanci kroz organizam, održavanju krvnog pritiska. Osim toga, pomaže pri regulisanju telesne temperature, održava vitalnost svih organa. Koža je hidrirana. Koncentracija nam je bolja. Osećamo se vitalnije. I još mnogo toga…
Neki ljudi retko piju vodu pa tečnost unose isključivo kroz hranu, sokove, čajeve, kafu, slatka gazirana pića, alkohol, itd. Obično kažu da iz nekog razloga ne vole da piju vodu. Navike se teško menjaju ali ponekad ima dobrih razloga da ih promenimo! Bar lagano i uporno. Ako telu pružamo ono što mu treba, pokazujemo potrebno poštovanje i ljubav prema sebi.
Ne zaboravite, koju god da namirnicu ili napitak konzumirate, uvek čitajte etiketu kako biste ustanovili da li je taj sastav ono što odgovara vašim potrebama i organizmu.
I za sam kraj: pijte malo vode tokom celog dana! Prijaće vam.

Iskoristite sezonu grožđa zato što je dobra za Vaše zdravlje

Sezona je grožđa, pa je dobro upoznati se sa dobrim osobinama ove jako ukusne voćke.
Saznajte razloge zbog kojih su ove slatke bobice dobre za vas i vaše zdravlje.

Grožđe je dobar izvor vitamina

Nezavisno od vrste grožđa, možete biti sigurni da su ono puno bitnih vitamina poput vitamina A, vitamina C, vitamina B6, vitamina B i folne kiseline. Oko 100g grožđa sadrži blizu 20-25 posto dnevne potrebe za vitaminom C.

Grožđe je bogato esencijalnim mineralima

Jedan od razloga zašto je grožđe dobro za vaše zdravlje i zašto treba biti deo vaše ishrane je zbog različitih minerala koje vaše telo dobija iz njega. Najznačajniji minerali prisutni u grožđu su mangan i kalijum. Ovi minerali su neophodni za održavanje dobrog zdravlja, smanjuju rizik od hipertenzije, pomažu kod depresije i deluju na imunitet. Ostali minerali koji se nalaze u grožđu su bakar, cink, kalcijum, fosfor, gvozdje i selen.

Grožđe je dobro za vaše srce

Najvažnija korist koja proizlazi iz prehrane grožđem je bogatstvo antioksidansa, odnosno fitonutrijenata koji se nazivaju polifenoli. Ovi antioksidansi se vežu za ‘slobodne radikale’ u vašem telu i smanjuju naslage na krvnim sudovima, čime se poboljšava zdravlje vašeg srca.
Važno je napomenuti da seme i koža sadrže najbogatiju koncentraciju antioksidansa reservatrola. Resveratrol je spoj koji je pronađen u koži i semenu grožđa, a čuva srčani mišić fleksibilnim i zdravim.
Grožđe takođe sadrži sastav nazvan saponin koji pomaže u smanjenju  apsorpcije holesterola i smiruje upalu čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dakle, grožđe je definitivno dobro za srce.

Majčina dušica

U nekim krajevima nazivaju je i dušica, materina dušica, divlji bosiljak, poponac, poljski timijan, timijan, vrtni timijan, vrisak.
Majcina dušica ili timijan je biljka koja leci sve ženske bolesti. Ona podstice izlucivanje mokrace i menstruacije, ubrzava spontani pobacaj i normalan porođaj. Pomaže kod grceva u želucu i materici i kod menstrualnih bolova. Majcina dušica je jak antiseptik koji deluje na unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe.
Biljka daje snagu koja stimuliše psihicke i fizicke funkcije, a deluje kod oboljenja kao što su:

• razne neuroze (kupke od majcine dušice jacaju živce i mišice).
• protiv alkoholizma i depresije – za njih je majcina dušica pravi lijek. Posebno se preporucuje u lecenju alkoholizma jer posle uzimanja caja dolazi do povracanja, a osoba koja pije gubi volju za daljnjim uživanjem alkohola.
• slabost i seksualne smetnje jer pojacava seksualne funkcije.
• plucna oboljenja – astma, bronhitis, emfizem, tuberkuloza. Uzima se caj ili sirup od majcine dušice jer rastvara sluz koji olakšava iskašljavanje, kao antiseptik koji umiruje jak kašalj i sprecava širenje infekcije.
• ženske bolesti – potstice i regulise menstruaciju, ima antisepticko dejstvo protiv infekcije materice, blagotvorno deluje kod lečenja svih ženskih bolesti.
• Majcinu dušicu preporucuju za lecenje migrene, bolesti besike, bubrega, želuca, malokrvnosti, kod prekomernog stvaranja žuci, angine, reume, difterije, padavice, nesanice, nesvestice.Ulje od timijana (majcine dusice) upotrebljava se kod paralize, moždanog udara, multiple skleroze, atrofije mišica, reume i uganuca.

Idealne kombinacije hrane

Ukoliko uspete da spojite zdrave i ukusne namirnice, dobićete izvrstan obrok na kojem će biti zahvalan ceo organizam.
Zabluda je da je zdrava hrana najčešće neukusna. Ako naučite da je dobro kombinujete i pripremite, ona može da bude veoma ukusna.
Evo nekoliko predloga:

Paradajz i Avokado

Jedno istraživanje pokazalo je da zdrave sastojke iz paradajza telo najbolje upija kada dolaze u kombinaciji s malo masnoće i to one zdrave.
Upravo takvu masnoću sadrži avokado koji ima i niz drugih zdravih sastojaka. Osim što je ukusna, kombinacija paradajza i avokada je i veoma zdrava.

Žitarice i sok od narandže

Savršen doručak je onaj koji se sastoji od žitarica i sveže ceđenog soka od narandže.
Ako tako izgleda vaš prvi obrok u danu, onda ste na pravom putu.
Naime, žitarice u kombinaciji s vitaminom C iz soka doprinose stabilizaciji holesterola i održavaju arterije čistima.

Spanać i limun

Spanać se izvrsno slaže s limunom – bilo da je reč o svežem spanaću ili blansiranom. Osim što prija ukus, ta kombinacija je i veoma zdrava.
Naime, povrće koje sadrži gvožđe poput spanaća, telo mnogo lakše apsorbuje ako se konzumira s vitaminom C. Uz sve to, ova kombinacija učiniće da budete puni energije, a i imunitet će vam biti jači.

Jabuke i grožđe

Voćna salata uvek je ukusan i zdrav izbor, a najbolja kombinacija je ona koja sadržava jabuke i grožđe.
I jabuke i grožđe obiluju zdravim sastojcima koji će sprečiti rizik od raznih bolesti, uključujući i karcinoma. Usto, kombinacija jabuka i grožđa vrlo je ukusna i može biti sjajan dezert.

Med

Med je dobre rezultate pokazao je u lečenju mnogih bolesti kod kojih je njegova delotvornost uslovljena pravilnom primenom:

• Med se duže vreme drži u ustima, dok se ne otopi, jer lekovite materije pri dodiru sa jezičnim žlezdama brzo i ne promenjeno prodiru u krv te se na taj način raznose po celom telu.
• U slučaju zatvora, med se uzima rastvoren u hladnoj vodi.
• Med rastvoren u toploj vodi zatvara stolicu.
• Kod povećanja želudačnih kiselina med se uzima 1 do 2 sata pre jela.
•  Protiv nazeba, uzima se jedna kasika lipovog meda rastvorenog u šolji toplog mleka, ujutru i uveče.
•  Med sa čajem od šipka, efikasan je kod oboljenja bubrega i mokraćnih kanala.
• Kod srčanih tegoba preporučuje se 1 kašika livadskog meda rastvorenog u čaši vode i soku od jednog limuna.
• Bagremov med sa čajem od kamilice preporučuje se kod nesanice, vrtoglavice i klimaterističnih smetnji.

Namirnice – Bazne i Kisele

Hrana se može klasifikovati na razne načine, prema sastavu, poreklu, nutritivnoj vrednosti ili raznim drugim karakteristikama. Poznavanje hrane i njenog uticaja na organizam je veoma važno za zdrav i uspešan život. Da li ste ikada razmišljali o tome da namirnice mogu da bude kisele i bazne? Ova vrsta podele hrane se zasniva na skali pH vrednosti koja može da ide o 0 do 14. Dobro je poznato da sve supstance koje imaju pH vrednost do 7 su kisele a od 7 nagore su bazne.  Prema ovoj podeli možemo razlikovati hranu visoke, srednje i niske kiselosti, kao i visoke, srednje i niske baznosti.
Ova podela je bitna zato što postoji mišljenje da hrana koja je povećane kiselosti nije zdrava.  Potvrdjeno  je da je bazna hrana, sa druge strane, pogodna za pravilnu i zdravu ishranu.
Da vidimo onda koje su kisele namirnice. Tu pre svega spadaju namirnice životinjskog porekla, kao što su meso i suhomesnate prerađevine. Skoro sve vrste mesa, juneće, teleće, goveđe, pileće, svinjetina, jagnjetina i ćuretina su namirnice visoke kiselosti. Organizam mora da utroši prilično energije da razloži ovu vrstu hrane i da poništi njihovu kiselost. Neke vrste zrnastog voća i mahunarke spadaju u sredne kisele namirnice, kao i proizvodi od mleka i samo mleko. Od voća u kategoriju niske kiselosti spadaju brusnice.

Bazna hrana obuhvata voće i sušeno voće, i dobar deo povrća. Šušeno voće je čak na vrhu liste izrazito bazne hrane, pogotovo suve kajsije i suvo grožđe. Nije ni čudo onda što je bazna hrana pogodna za zdravlje. Tu su i  soja, repa, kesten, paradajz i paprika i oni pripadaju u ovoj kategoriji bazne hrane.
Imajte na umu da je većina pića, bezalkoholnih i alkoholnih takođe kisela vrsta namirnica. Koka kola, kafa, pivo, svi oni su pojačane kiselosti. Zaključak izvedite sami.

Kako očuvati bazno –kiselu ravnotezu u organizmu

Hrana koja stvara kiselu sredinu u našem organizmu pospešuje razvoj degenerativnih bolesti, upalu tkiva i druge patološke promene u ćelijama. Takvu hranu treba izbegavati ukoliko osoba boluje od bilo koje degenerativne bolesti, uključujući i rak bilo kog porekla.
Hrana se označava ili kao kisela ili kao alkalna (bazična) prema tome kako menja Ph mokraće. Na primer, hrana koja pokazuje tendenciju da povećava kiselost mokraće označava se kao kisela, a ukoliko povećava alkalnost (bazičnost) mokraće, onda se klasifikuje kao alkalna.
Efekat hrane na mokraćni Ph može biti različit od Ph same hrane. Na primer, limunov sok je jako kisela hrana zbog velike količine limunske kiseline koju sadrži, ali posle varenja, izazvaće da mokraća postane alkalna. Kiselost mokraće može se vrlo lako odrediti tzv. lakmus papirom, koji menja boju u plavu ili crvenu kada dođe u dodir sa mokraćom, u zavisnosti od toga da li je mokraća kisela ili bazična.
Ustanovljeno je  da kisela mokraća utiče na bubrege koji propuštaju magnezijum i koji se gubi mokraćom bez obzira na to koliko se magnezijuma unosi. To znači da nedovoljno unošenje hrane bogate magnezijumom, kao i povećana kiselost organizma – dovode do velikog nedostatka magnezijuma u organizmu, što je posebno opasno za osobe sa visokim krvnim pritiskom.
Ukoliko želite da promenite način ishrane i da vaš organizam bude više alkalan, potrebno je da jedete veće količine presnog voća i povrća i da sto vise smanjite unošenje belančevina životinjskog porekla.
Opšte pravilo je: izbegavati hranu koja je hemijski obrađena, pogotovo ugljene hidrate kao što je beli pirinač,beli hleb, zatim crveno meso i svinjetinu.

Celulit – Vreme je za konačni obračun

Celulit predstavlja estetski problem velikog broja žena i većina njih je spremna gotovo na sve kako bi ga se oslobodile.
Sad je pravo vreme da se krene u borbu sa celulitom. Svi znaju da popularne dijete ili tretmani daju tek prolazne I kratkorocne rezultate. Protiv celulita se treba boriti na vise frontova. A najvaznije pravilo glasi “upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio”

Sta je celulit?

Osim na zadnjici, celulit se nalazi na gležnjevima, kolenima, stomaku, nadlaktici i na leđima. Mnogi celulit povezuju samo sa prekomernom telesnom težinom iako je on zapravo direktna posledica uticaja ženskih polnih hormona. Celulit uglavnom imaju žene, pre svega zato što imaju veću količinu potkožnog masnog tkiva koje im je priroda podarila kako bi osigurala dovoljno energije da iznesu trudnoću do kraja i dojenjem prehrane potomstvo. S druge strane, kod žena je vezivno tkivo koje deli masne ćelije mnogo čvršće nego kod muškaraca i usmereno je vertikalno prema površini kože, zbog čega i nastaju čvorići koji koži daju izgled koji podseća na koru pomorandže. Ti čvorići su zapravo hipertrofirano masno tkivo, zasićeno vodom i otpadnim materijama zbog usporenog procesa venske i limfne cirkulacije.
Osim toga, postoje masne ćelije koje imaju veću moć da prime nego da otpuste mast. Na nesreću, kod žena na kritičnim mestima preovlađuju masne ćelije koje više upijaju mast, pa dijete i gladovanje daju potpuno suprotan efekat jer organizam tada luči hormon koji blokira razgradnju masti kako bi obezbedio zalihe energije, te tada dolazi do još većeg upijanja masti u dotičnim ćelijama.

Prvi korak – prevencija

Pravilna ishrana je prvi korak kojim se organizmu omogućava izlučivanje otpadnih materija. Ne postoji posebna dijeta protiv celulita koja će vas naterati da gladujete, već samo drugačiji način ishrane koji ne zahteva mnogo manje kalorija, već hranu koja se lako vari. Ishrana mora da bude što raznovrsnija, a poželjno je pridržavati i nekih pravila:

1.   Svakodnevno treba unositi belančevine jer one učestvuju u izgradnji i obnovi tkiva. Dobar izvor belančevina su soja,suncokret,socivo, leblebije, badem,jecami psenica…a dobro ih je kombinovati sa mahunarkama koje sadrže vitamine B1 i B2, kao i kalcijum, fosfor i magnezijum, ali I dve vazne aminokiseline metionin I triptofan.
2.  Prilikom konzumiranja ugljenih hidrata, prednost dajte žitaricama koje su pune polisaharidima. One bi trebale da postanu osnova ljudske ishrane jer nam od njih potice najveci procenat energije. Zitarice smanjuju rizik od dobijanja raka.
3.  Mleko I mlecne proizvode svesti na minimum a umesto mlecne masti koju dobijamo iz njih zamenicemo je masnim kiselinama iz biljaka. Najveci izvor tih masnih kiselina su orasi, badem, lesnik, kao I klice zitarica.
4.  Voće i povrće su najbolji prijatelji zdravlja! Osim što obiluju biljnim vlaknima koja omogućavaju pravilan rad creva neophodan za izlučivanje štetnih materija iz organizma, jačaju i štite krvne sudove.
5.  Pijte puno vode jer ona posepešuje otklanjanje otpadnih materija, uključujući i višak natrijuma.
6. Izbegavajte industrijski prerađene i rafinisane namirnice koje najčešće sadrže aditive i konzervanse. Zaboravite na kobasice, slaninu, grickalice, jako začinjenu hranu.
7.  Smanjite unos kafe, gaziranih i energetskih napitaka.

Pored pravilne ishrane preporučuje se masaža mesta sa celulitom i fizička aktivnost koja podrazumeva vežbe istezanja, vožnju biciklom, plivanje, šetnju prirodom, ali u dovoljnoj meri jer organizam troši šećer kao izvor energije za fizičke aktivnosti u trajanju do pola sata, a tek nakon toga sagoreva masti.
Samo primenom niza metoda i promenom nekih životnih navika, možemo očekivati dobre i trajnije rezultate.

Saće

Bakterije koje izazivaju tuberkulozu i mnoge druge bolesti a pogotovu bolesti disajnih organa imaju voštanu opnu koja ih štiti ali i koja ima garantuje da ih ljudski organizam neće unistiti već obrnuto.
Kada jedemo saće koje je tesko za jelo … ali kada ga jedemo češće po malo…naš organizam reaguje i počinje da u tragovima stvara ferment CIRAZU kako bi moglo ono sto šmo uneli biti prerađeno.
Kada organizam stvori u tragovima ferment on rastvara-prerađuje vosak pa tako on „preradi“ i voštanu prevlaku bakterija ako se usele u naš organizam a one bez te voštane prevlake ne mogu da žive i time smo ih se rešili.
Dakle jako je bitno žvakati med u saću češće u manjim količinama i to će nas sigurno zaštititi od nekoliko vrlo opakih bolesti.

Medom protiv akni

krvnih sudova, zglobova i kože. Sistem će Vas naučiti kako da ojačate zaštitni i nervni sistem, poboljšate stanje kičme i podmladite svoj organizam . Pomoćiće Vam da promenite svoj život i navike, oslobodite se zavisnosti i počnite da živite zdravije i uživate u životu. Svako ima pravo izbora u svom životu, a taj izbor je na Vama.

Ako ste u potrazi za bezbednim i prirodnm alternativnim tretmanom akni, možete biti iznenađeni koliko efikasan med može biti. Med je korišćen za lečenje svega, od akni do malih posekotina zbog svojih moćnih antiseptičnih i antibakterijskih svojstva. Korišćenje meda u lečenju akni je jednostavan proces koji čini zapažene rezultate. Dakle, umesto da koristite sapun pristupite problemu lecenja vasih akni,tako sto cete se odluciti za teglicu organskog meda, koji ce pomoci da dodjete do lepseg tena na mnogo prirodniji nacin.

1.  Zagrevajte organski med u vašim rukama kada ga izvadite iz tegle i drzite ga u rukama tako, sve dok ne omekne. Nemojte zagrevati med u mikrotalasnoj, jer to može da unisti neke od njegovih antimikrobnih svojstava.
2.  Nanesite na lice med, pazeći da u potpunosti pokriju vašu kožu.
3.  Ostavite med da sedi na vašoj koži 5 do 10 minuta.
4.  Obrišite med sa čistom vlažnom krpom.
5. Isperite lice tako sto je prskate mlakom vodom.
6.  Obrisite vase lice mekim,suvim,upijajucim peškirom.

Saveti i upozorenja:

Odaberite med koji je organski i nekuvan bez dodatnih ukusa. Sto je med cistiji,tretman ce biti efikasniji. Koristite ovaj metod nedeljno da bi ste videli promenu u vašem tenu.
Ono što vam je potrebno :

• Organski med
• vlazna krpa
• suv upijajuci peskir.

Pšenična trava – Žitna trava 100 g :

Umesto raznih suplimata iz apoteke obradujte svoj organizam izvorom zdravlja.

• Gvožđe……………………………………………5 puta više nego u spanaću
• Kalcijum ………………………………………… 10 puta više nego u svežem kravljem mleku
• Magnezijum ……………………………………….2 puta više nego u svežoj soji
• Beta karotin ( provitam vitamina A ) ……………  7 puta više nego u šargarepi
• Vitamin C ( askorbinska kiselina ) ………………..7 puta više nego u pomorandži
• Vitamin E ( tokoferol)……………………………..3 puta više nego u bademu

14 Namirnica za jačanje imuniteta

1. Zova

Zova – dobra protiv gripa i upala.
Zova je bogata antioksidansima i pomaže u borbi protiv upala. Ispitivanja pokazuju da sok od zove pomaže u zaustavljanju širenja virusa gripa. Poznata je kao stari narodni lek.

2. Pečurke šampinjoni

Pečurke šampinjoni – dobre protiv virusa, bakterija i tumora.
Nemojte odbacivati pečurke kao slabo hranljive: šampinjoni sadrže mineral selenijum i antioksidanse. Nizak nivo selenijuma u organizmu se povezuje sa povećanim rizikom razboljevanja od gripa, a antioksidansi usporavaju starenje organizma. Šampinjoni sadrže B vitamine riboflavin i niacin koji su bitni za imuni sistem čoveka. Takođe, gljive su generalno dobre u borbi protiv virusa, bakterija i tumora.

3. Lubenica

Lubenica – dobra protiv infekcija.
Pored toga što je puna tečnosti i odlična za osveženje, zrela lubenica je bogata moćnim antioksidansom glutationom koji jača imuni sistem u borbi protiv infekcija. Glutation se nalazi u crvenom, mekom delu lubenice blizu kore.

4. Kupus

Kupus – bogat vitaminom C.
Kupus je bogat vitaminom C i glutaminom koji jačaju imuni sistem. Ono što je dobro kod kupusa je to da je jeftin i lako dostupan za vreme zimskih meseci kad mu je sezona. Dodavanjem kupusa (belog, crvenog) u supu i paprikaš povećavate unos antioksidanasa u vaš organizam i hranljivu vrednost vašeg obroka.

5. Bademi

Bademi – dobri protiv stresa.
Šaka badema pomaže da povratite vaš imuni sistem od posledica stresa. Preporučena dnevna količina badema od 1/4 šoljice je dovoljna da pokrije skoro 50% dnevne potrebe organizma za vitaminom E koji podiže imuni sistem. Takođe, bademi sadrže B vitamine – riboflavin i niacin koji vam pomažu u oporavku od stresa.

6. Grejpfrut

Grejpfrut – sadrži dosta vitamina C.
Grejpfrut je bogat vitaminom C i flavonoidima – prirodnim, hemijskim jedinjenjima koja čuvaju imuni sistem. Ako niste ljubitelj grejpfruta, probajte pomorandže ili mandarine.

7. Pšenične klice

Pšenične klice – veoma hranljive.
Pšenične klice su deo pšeničnog zrna. One imaju ulogu da prehranjuju mladu biljku pšenice koja je tek nikla. Zato su pšenične klice veoma hranljive. Bogate su cinkom (Zn),antioksidansima i B vitaminima kao i ostalim bitnim vitaminima i mineralima. Pšenične klice nude dobro balansiranu kombinaciju biljnih vlakana, proteina (belančevina) i nekih dobrih masti. Poželjno je deo brašna koje se koristi za pravljenje hleba i peciva zameniti sa pšeničnim klicama.

8. Jogurt

Jogurt – dobar protiv prehlade.
Jedna šolja jogurta dnevno smanjuje mogućnost danavučete prehladu. Kada kupujete jogurt, pogledajte listu aktivnih kultura na etiketi. Takođe, vidite da li jogurt sadrži i vitamin D. Nedavna istraživanja su pokazala da postoji veza između niskog nivoa vitamina D u organizmu i povećanog rizika od dobijanja prehlade i gripa.

9. Ostrige

Ostrige – dobre za mušku plodnost.
Ostrige su poznate kao afrodizijak i kao hrana koja jača imuni sistem. Obe tvrdnje se mogu smatrati tačnim jer ostrige sadrže cink (Zn) koji je važan za mušku plodnost. Naime, nizak nivo cinka u organizmu se povezuje sasterilitetom kod muškaraca. Najnovija ispitivanja pokazuju da cink poseduje i neka antivirusna svojstva mada nije još utvrđeno zbog čega. Mađutim, pouzdano se zna da je cink dobar u zaceljivanju rana.

10. Beli luk

Beli luk – dobar protiv čireva i stomačnog tumora.
Beli luk je bogat nekim antioksidansima koji pomažu u zaštiti imunog sistema naročito od štetnog dejstva bakterije H. pylori, koja se vezuje za čireve i stomačni tumor. Savet za kuvanje: beli luk oljuštite, iseckajte i ostavite jedno 15 do 20 minuta da odstoji pre kuvanja kako bi aktivirali enzime koji jačaju imuni sistem.

11. Spanać

Spanać – obnavlja ćelije i DNK.
Spanać je veoma hranljiv. Sadrži folat, koji pomaže organizmu u pravljenju novih ćelija i popravci DNK. Takođe, spanać sadrži vlakna, antioksidanse i vitamin C. Jedite spanać kao sirov ili blago skuvan kako bi izvukli najviše koristi od njegovih lekovitih svojstava.

12. Čaj

Čaj – uništava slobodne radikale.
Zeleni ili crni? Oba čaja su bogata polifenolima i flavonoidima koji su dobri u borbi protiv bolesti. Naime, ovi antioksidansiuništavaju slobodne radikale koji oštećuju ćelijenašeg organizma. Čaj sa kofeinom ili bez? Oba su jednako dobra.

13. Slatki krompir

Slatki krompir – uništava slobodne radikale.
Kao i šargarepa, slatki krompir sadrži antioksidans beta-karoten koji uništava slobodne radikale. Takođe, slatki krompir sadrži i vitamin A koji usporava starenje i smanjuje rizik od nekih tumora.

14. Brokoli

Brokoli – bogat vitaminom A i C.
Brokoli je bogat sastojcima koji podižu imuni sistem:vitamin A, C i glutation . Lako je dostupan i koristan je dodatak jelima. U kombinaciji sa sirom obogacujemo naš obrok i sa vitaminima B i vitaminom D.

Boja voća

KADA kupujemo voće, uglavnom biramo sočne, zdrave i zrele plodove, i ne obraćamo previše pažnju na njegovu boju. A boja je, tvrde nutricionisti, uputstvo koje govori mnogo o svakom plodu. Najvažnija informacija koju iz boje voća možemo da „pročitamo“ je kojim organima će ono prvenstveno da godi. Ovo određuje supstanca koja dominira u plodovima, a istovremeno je odgovorna i za njihovu boju.
Svaka boja je podjednako važna i korisna, a kako da znamo koja boja voća kom organu najviše prija, pitali smo Jasminu Stojanović Ristivojević, nutricionistu-dijetetičara.

NARANDŽASTA/ŽUTA

Namirnice: narandže, ananas, grejp, kajsije, dinje, mango, breskve, nektarine, bundeva.
Zajednički sastojci: narandžasto i žuto voće obiluje karotenoidima, posebno beta-karotenom, koji štiti kožu od štetnog uticaja UV zračenja i od prevremenog starenja.
Korisni su: osim citrusa i ananasa gotovo svo voće ovih boja obiluje beta-karotenom, koji organizam prerađuje u vitamin A, a on pomaže da vidimo i kada nema mnogo svetla. Važan je i za probavni i urinarni trakt. Beta-karoten i vitamin A značajni su čuvari zdrave kože.
Beta-kriptoksantin, koga ima u breskvama, nektarinama, mangu, paprikama i citrusima, pomaže u očuvanju zdravlja organa za disanje, smanjuje rizik obolevanja od raka pluća i ublažava upalne procese povezane s artritisom.

CRVENA

Namirnice: nar, jabuke, crveni grejp, maline, brusnice, jagode, višnje, grožđe, lubenice.
Zajednički sastojci: crveno voće je bogato flavonoidima koji blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem (snižavaju holesterol), stimuliše cirkulaciju, smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Podstiče metabolizam i deluje protiv upala, čuva prostatu i štiti kožu oštećenu sunčanjem
Korisni su: lubenice i crveni grejp značajni su izvori likopena – karotena i antioksidanasa koji mogu da štite od nekih vrsta karcinoma.
Naš organizam mnogo lakše apsorbuje karotenoide iz kuvane hrane, a apsorpciju karotenoida umanjuju masnoće, čak i one iz maslinovog ulja ili sira.
Flavonoidi, kao što je antocijanin, u crvenim plodovima održavaju srce zdravim, čuvaju vid i memoriju, sprečavaju urinarne infekcije i pomažu u borbi protiv zloćudnih bolesti.

LJUBIČASTA/PLAVA


Namirnice: suve šljive, grožđe, grožđice, šljive, borovnice, crna ribizla, kupine.
Zajednički sastojci: ljubičastim i plavim plodovima boju određuju biohemijske supstance – antocijanini. Mnogi sadrže i elaginsku kiselinu iz porodice flavonoida, a sastojak plavetnila čini i proantocijanin.
Korisni su: antocijanin pomaže u očuvanju zdravog srca i smanjuje rizik od srčanog udara, snižava nivo lošeg holesterola, a elaginska kiselina pomaže u prevenciji tumora. Pravilno i dovoljno uzimanje antocijanina povezano je sa dobrom ravnotežom, motoričkom koordinacijom i očuvanjem kratkotrajnog pamćenja u starijem životnom dobu, kao i s očuvanjem dobrog vida. Vitamini i minerali koje sadrže ove namirnice deluju antibakterijski i protiv upala. Karakteristično za ljubičasto/plavo voće je to što smanjuje lučenje histamina i obezbeđuje miran san i raspoloženje bez naglih oscilacija.

ZELENA

Namirnice: jabuka, grožđe, kivi.
Zajednički sastojci: zelenom voću boju daje pigment – hlorofil. Mnogi zeleni plodovi su dobar izvor karotenoida, luteina i zeaksantina, a uz to sadrže i fitohemijske supstancije poput indolesa i glukizinolata. Od nutritivnog značaja su beta-karoten, folna kiselina, gvožđe, kalcijum, vitamin C.

Korisni su: istraživanja su pokazala da se lutein i zeaksantin ponašaju kao prirodne sunčane naočare, filtrirajući snažne svetlosne zrake koji mogu da oštetete vid. Dovoljnim uzimanjem ovih antioksidanasa pomoći ćete u prevenciji očne mrene i makularne degeneracije. Zbog korisnih sastojaka, zeleno voće može da pomogne u prevenciji karcinoma.
Sat-dva pre obroka
Preporuka je da se tokom dana pojede oko 400 g svežeg voća i povrća.
Voće bi trebalo da se jede sat-dva pre obedovanja i od tri do četiri sata posle obroka, kao užina. Najbolje je voće jesti pre obroka, jer će tako pomoći varenju hrane i boljem iskorišćavanju hranljivih materija. Voće koje se jede nakon obilnog obroka otežava varenje prethodno unete hrane.
Ako vam zdravlje nije narušeno, jedite voće ujutru na prazan želudac sat-dva pre doručka.