KADA kupujemo voće, uglavnom biramo sočne, zdrave i zrele plodove, i
ne obraćamo previše pažnju na njegovu boju. A boja je, tvrde
nutricionisti, uputstvo koje govori mnogo o svakom plodu. Najvažnija
informacija koju iz boje voća možemo da „pročitamo“ je kojim organima će
ono prvenstveno da godi. Ovo određuje supstanca koja dominira u
plodovima, a istovremeno je odgovorna i za njihovu boju.
Svaka boja je podjednako važna i korisna, a kako da znamo koja boja voća kom organu najviše prija, pitali smo Jasminu Stojanović Ristivojević, nutricionistu-dijetetičara.
NARANDŽASTA/ŽUTA
Namirnice: narandže, ananas, grejp, kajsije, dinje, mango, breskve, nektarine, bundeva.
Zajednički sastojci: narandžasto i žuto voće obiluje karotenoidima, posebno beta-karotenom, koji štiti kožu od štetnog uticaja UV zračenja i od prevremenog starenja.
Korisni su: osim citrusa i ananasa gotovo svo voće ovih boja obiluje beta-karotenom, koji organizam prerađuje u vitamin A, a on pomaže da vidimo i kada nema mnogo svetla. Važan je i za probavni i urinarni trakt. Beta-karoten i vitamin A značajni su čuvari zdrave kože.
Beta-kriptoksantin, koga ima u breskvama, nektarinama, mangu, paprikama i citrusima, pomaže u očuvanju zdravlja organa za disanje, smanjuje rizik obolevanja od raka pluća i ublažava upalne procese povezane s artritisom.
CRVENA
Namirnice: nar, jabuke, crveni grejp, maline, brusnice, jagode, višnje, grožđe, lubenice.
Zajednički sastojci: crveno voće je bogato flavonoidima koji blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem (snižavaju holesterol), stimuliše cirkulaciju, smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Podstiče metabolizam i deluje protiv upala, čuva prostatu i štiti kožu oštećenu sunčanjem
Korisni su: lubenice i crveni grejp značajni su izvori likopena – karotena i antioksidanasa koji mogu da štite od nekih vrsta karcinoma.
Naš organizam mnogo lakše apsorbuje karotenoide iz kuvane hrane, a apsorpciju karotenoida umanjuju masnoće, čak i one iz maslinovog ulja ili sira.
Flavonoidi, kao što je antocijanin, u crvenim plodovima održavaju srce zdravim, čuvaju vid i memoriju, sprečavaju urinarne infekcije i pomažu u borbi protiv zloćudnih bolesti.
LJUBIČASTA/PLAVA
Namirnice: suve šljive, grožđe, grožđice, šljive, borovnice, crna ribizla, kupine.
Zajednički sastojci: ljubičastim i plavim plodovima boju određuju biohemijske supstance – antocijanini. Mnogi sadrže i elaginsku kiselinu iz porodice flavonoida, a sastojak plavetnila čini i proantocijanin.
Korisni su: antocijanin pomaže u očuvanju zdravog srca i smanjuje rizik od srčanog udara, snižava nivo lošeg holesterola, a elaginska kiselina pomaže u prevenciji tumora. Pravilno i dovoljno uzimanje antocijanina povezano je sa dobrom ravnotežom, motoričkom koordinacijom i očuvanjem kratkotrajnog pamćenja u starijem životnom dobu, kao i s očuvanjem dobrog vida. Vitamini i minerali koje sadrže ove namirnice deluju antibakterijski i protiv upala. Karakteristično za ljubičasto/plavo voće je to što smanjuje lučenje histamina i obezbeđuje miran san i raspoloženje bez naglih oscilacija.
ZELENA
Namirnice: jabuka, grožđe, kivi.
Zajednički sastojci: zelenom voću boju daje pigment – hlorofil. Mnogi zeleni plodovi su dobar izvor karotenoida, luteina i zeaksantina, a uz to sadrže i fitohemijske supstancije poput indolesa i glukizinolata. Od nutritivnog značaja su beta-karoten, folna kiselina, gvožđe, kalcijum, vitamin C.
Korisni su: istraživanja su pokazala da se lutein i zeaksantin ponašaju kao prirodne sunčane naočare, filtrirajući snažne svetlosne zrake koji mogu da oštetete vid. Dovoljnim uzimanjem ovih antioksidanasa pomoći ćete u prevenciji očne mrene i makularne degeneracije. Zbog korisnih sastojaka, zeleno voće može da pomogne u prevenciji karcinoma.
Sat-dva pre obroka
Preporuka je da se tokom dana pojede oko 400 g svežeg voća i povrća.
Voće bi trebalo da se jede sat-dva pre obedovanja i od tri do četiri sata posle obroka, kao užina. Najbolje je voće jesti pre obroka, jer će tako pomoći varenju hrane i boljem iskorišćavanju hranljivih materija. Voće koje se jede nakon obilnog obroka otežava varenje prethodno unete hrane.
Ako vam zdravlje nije narušeno, jedite voće ujutru na prazan želudac sat-dva pre doručka.
Svaka boja je podjednako važna i korisna, a kako da znamo koja boja voća kom organu najviše prija, pitali smo Jasminu Stojanović Ristivojević, nutricionistu-dijetetičara.
NARANDŽASTA/ŽUTA
Namirnice: narandže, ananas, grejp, kajsije, dinje, mango, breskve, nektarine, bundeva.
Zajednički sastojci: narandžasto i žuto voće obiluje karotenoidima, posebno beta-karotenom, koji štiti kožu od štetnog uticaja UV zračenja i od prevremenog starenja.
Korisni su: osim citrusa i ananasa gotovo svo voće ovih boja obiluje beta-karotenom, koji organizam prerađuje u vitamin A, a on pomaže da vidimo i kada nema mnogo svetla. Važan je i za probavni i urinarni trakt. Beta-karoten i vitamin A značajni su čuvari zdrave kože.
Beta-kriptoksantin, koga ima u breskvama, nektarinama, mangu, paprikama i citrusima, pomaže u očuvanju zdravlja organa za disanje, smanjuje rizik obolevanja od raka pluća i ublažava upalne procese povezane s artritisom.
CRVENA
Namirnice: nar, jabuke, crveni grejp, maline, brusnice, jagode, višnje, grožđe, lubenice.
Zajednički sastojci: crveno voće je bogato flavonoidima koji blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem (snižavaju holesterol), stimuliše cirkulaciju, smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Podstiče metabolizam i deluje protiv upala, čuva prostatu i štiti kožu oštećenu sunčanjem
Korisni su: lubenice i crveni grejp značajni su izvori likopena – karotena i antioksidanasa koji mogu da štite od nekih vrsta karcinoma.
Naš organizam mnogo lakše apsorbuje karotenoide iz kuvane hrane, a apsorpciju karotenoida umanjuju masnoće, čak i one iz maslinovog ulja ili sira.
Flavonoidi, kao što je antocijanin, u crvenim plodovima održavaju srce zdravim, čuvaju vid i memoriju, sprečavaju urinarne infekcije i pomažu u borbi protiv zloćudnih bolesti.
LJUBIČASTA/PLAVA
Namirnice: suve šljive, grožđe, grožđice, šljive, borovnice, crna ribizla, kupine.Zajednički sastojci: ljubičastim i plavim plodovima boju određuju biohemijske supstance – antocijanini. Mnogi sadrže i elaginsku kiselinu iz porodice flavonoida, a sastojak plavetnila čini i proantocijanin.
Korisni su: antocijanin pomaže u očuvanju zdravog srca i smanjuje rizik od srčanog udara, snižava nivo lošeg holesterola, a elaginska kiselina pomaže u prevenciji tumora. Pravilno i dovoljno uzimanje antocijanina povezano je sa dobrom ravnotežom, motoričkom koordinacijom i očuvanjem kratkotrajnog pamćenja u starijem životnom dobu, kao i s očuvanjem dobrog vida. Vitamini i minerali koje sadrže ove namirnice deluju antibakterijski i protiv upala. Karakteristično za ljubičasto/plavo voće je to što smanjuje lučenje histamina i obezbeđuje miran san i raspoloženje bez naglih oscilacija.
ZELENA
Zajednički sastojci: zelenom voću boju daje pigment – hlorofil. Mnogi zeleni plodovi su dobar izvor karotenoida, luteina i zeaksantina, a uz to sadrže i fitohemijske supstancije poput indolesa i glukizinolata. Od nutritivnog značaja su beta-karoten, folna kiselina, gvožđe, kalcijum, vitamin C.
Korisni su: istraživanja su pokazala da se lutein i zeaksantin ponašaju kao prirodne sunčane naočare, filtrirajući snažne svetlosne zrake koji mogu da oštetete vid. Dovoljnim uzimanjem ovih antioksidanasa pomoći ćete u prevenciji očne mrene i makularne degeneracije. Zbog korisnih sastojaka, zeleno voće može da pomogne u prevenciji karcinoma.
Sat-dva pre obroka
Preporuka je da se tokom dana pojede oko 400 g svežeg voća i povrća.
Voće bi trebalo da se jede sat-dva pre obedovanja i od tri do četiri sata posle obroka, kao užina. Najbolje je voće jesti pre obroka, jer će tako pomoći varenju hrane i boljem iskorišćavanju hranljivih materija. Voće koje se jede nakon obilnog obroka otežava varenje prethodno unete hrane.
Ako vam zdravlje nije narušeno, jedite voće ujutru na prazan želudac sat-dva pre doručka.
Нема коментара:
Постави коментар